О ПИСЦУ КЊИГЕ
ЗАПИС ИЗ ЂЕДОВЕ КОЛИБЕ



ДЕЛОВИ ИЗ КЊИГЕ
ЗАПИС ИЗ ЂЕДОВЕ КОЛИБЕ



Запис из
ђедове колибе
Критике и похвале посетилаца сајта


The Note from 
Grandpa's Shack
Site Visitors' Comments


Промотивни постер


America's Veterans:
The Serbian People Are Heroes!














RAVNOGORSKI VENAC 


Ravnogorski venac is the private, non-profit, independent Website focused on the historical truth about Ravnogorstvo and World War II and connections to what is happening today.

Равногорски венац  је приватан,нетечевински, независансајт усмерен на откривање историјске истине о Равногорству и Другом светском рату, као и наповезаност те истине са данашњицом.

Сајт није под финансијским, политичким нити идеолошким утицајем ни једне домаће нити стране политичке странке, агенције, групацијеилиорганизације - ни јавне ни тајне. 

 

Посвета Равногорског венца - Dedication Of Ravnogorski venac

П О С В Е Т А

Сајт Равногорски венац посвећен је Милошу Аћину-Кости

 

МИСИЈА РАВНОГОРСКОГ ВЕНЦА

Сваком Србину одавно је јасно да се већ дуго безброј непријатеља Српства обрушио на Србију. Та чињеница међутим не искључује нашу обавезу да се запитамо да ли је ту негде и наша грешка? И... ако јесте, а мора да јесте, у чему је то та наша грешка? Нисмо ли се уљуљкали у лаж која нам се већ предуго намеће за истину? Није ли нас духовна чамотиња тог уљуљкивања навикла да чињенице прикривамо и да их схватамо у обрнутом светлу? Ако је тако онда то захтева одговор од сваког од нас: 

Да ли схватамо да је чамотиња уљуљкивања заправо издаја нас самих, и... наравно издаја нације којој - као и свака друга генерација - дугујемо нашу сопствену одговорност и нашу сопствену савест?

*

Три битна елемента коначно се морају разлучити, на поштен, равногорски начин да би српски народ и Србија могли заиста слободно и одговорно да одлучују о својој садашњости, а поготово будућности:

Прво:

Истина о томе ко се у Другом светском рату заиста борио за Савезничку победу и за часно ослобођење отаџбине, не само од црног него и од црвеног фашизма, и истина о томе ко се није борио ни за савезничку победу, нити за ослобођење отаџбине.

Друго:

Истина о томе зашто се у наводно ''ослобођеној отаџбини'' наставља смишљено скривање историјске истине о Равногорству и зашто се на основу лажи којима се и даље прогања и оптужује Равногорство наставља антисрпска политичка, идеолошка и културолошка индоктринација и рушење српског националног духа.

И треће:

Шта је стварни разлог тоталне збуњености Срба; шта је стварни разлог наметнуте небриге и апатије, па чак и опримитивљења; шта је стварни разлог наседању на смишљене ујдурме домаће и стране пропаганде и индоктринације; и, најзад, како је дошло до недостатка националне савести који је, заиста, суштина свих наших проблема - недостатак који се, поштено речено, граничи са издајом.

*

Банална семантичка индоктринација је најкарактеристичнија за издају националне савести. Натерани смо да не употребљавамо реч национално, јер индоктринација која се врши над нама злонамерно тумачи реч национално као национализам и надовезује га на шовинизам, па чак и расизам и фашизам. Банална семантичка индоктринација претворила је појам националног у конотацију која ни у српском нити у другим језицима то уопште то не значи - а баш то злонамерно манипулисање семантиком заправо је суштина индоктринације којој смо подвргнути.

Наравно, Срби у томе нису усамљени. Тако злонамерно формулисану реч национално, моћници и плаћени и потплаћени узурпатори, пропагатори и провокатори користе широм света као двоструки стандард којим подржавају наводно политички подобне, док с друге стране брутално руше наводно политички неподобне народе и појаве, иако су баш ти који су наводно политички подобни засновани на драстичном, па чак и расистичком национализму. Овај банални ''семантички пример'' беспоговорно доказује да се диктатура над историјом смишљено наставља и у данашњем свету... 

Болна трагичност данашње ситуације у којој се наставља изигравање, манипулација и издаја српског народа, може се решити искључиво несебичном љубављу и бригом за будућност нашег народа - покушајем да се допринесе колико год је могуће да и наш народ и страна јавност на поштен начин коначно сагледају истину. Покушај може да успе једино ако се учини без икакве личне користи, држећи се основног постулата Равногорског покрета - да се у политичком животу не намеће своја воља.

Национална савест има пуно морално право да захтева од Срба - укључујући и данашње живе генерације - да учине први корак у обнављању српског националног духа тиме што ће разложно, озбиљно и са дужном поштом проучити доказе изнете у књизи Запис из ђедове колибе. Затим, да неће себи дозволити да им - без обзира да ли се слажу или не - задовољење личних амбиција буде примарно, нити подаништво или проданост идеологијама, већ да ће се, ослобођени политичких и страначких застрањености, концентрисати на Српство - на опште добро и рестаурацију поштене националне свесности, савести и одговорности - једном речју на поштење става Равне Горе који би морао да буде једино морално мерило српских поступака.

Ослобођење од залуђености политикантством, страначким нетрпељивостима и личним амбицијама обновиће племенитост замрлог српског духа, обновиће замрлу моралну одговорност, националну свесност и савест, који су заиста најмоћнија снага Српства, а чије су се поштење и племенитост у модерној историји најкарактеристичније доказали у два трагична али и славна наврата - на солунском фронту и на Равној Гори.

Као и давно Косово, српска голгота пре и после пробоја солунског фронта, и епопеја Равне Горе, иако сви са трагичним завршетком, били су тријумф нацоналног духа српског народа, оног духа који је Растко Немањић, Светац Сава, устоличио у Српство. Подсетимо се да је Растко, по речима владике Николаја, устоличио Српство ''на супрот чудовишним аномалијама и нечовечним израслинама средњег века на западу'', а како је данас очигледно, такође на супрот и још чудовишнијем понављању и настављању тих истих аномалија и тих истих нечовечних израслина у овом и у претходном веку.

У Запису из ђедове колибе приступ историји, а поготово приступ диктатури над историјом, као и већ задуго устаљеној политичкој, културолошкој и националној индоктринацији од стране вештачке дебате и двоструких стандарда, наметнутих да заглуше слободно изражавање мишљења, па самим тим да заглуше и слободу као такву - стављен је под знак питања и жигосан као издаја поштеног и хуманистичког развоја и отаџбине, и Европе, и цивилизације. Владика Николај је с правом устврдио да се ''Мали народи могу одржати у свету само великим идеализмом'' јер је то једино ''што држи баланс њиховој физичкој маленкости''. Иако би се тога морали држати сви народи, како мали тако и велики... питање је:

Зашто се ми не држимо нашег наслеђеног и усађеног ''великог идеализма''?

*

И заиста, мора се пре свега изборити за равноправност слободно изражених мишљења. Равноправност изражених мишљења довешће до ослобођења не само од претходно усађеног доктринарства, већ и до стварног ослобођења од вештачке и примитивне поделе на оно што наводно јесте кич и на оно што наводно није кич - уствари, до стварног ослобођења од наметнуте поделе ко има права да јавно исказује мисли а ко нема, јер ће тек тако - кроз јавне изражаваоце народних хтења - хтења не апатичног и не незаинтересованог народа - већ активног народа, активног у одговорности према својим хтењима и добробити отаџбине - израсти у одговорност према нацији из чега ће израсти одговорна нација.

А баш зато да нација не би постала таква - зато су данашња пропаганда и индоктринација претворили наказна наслеђа у двоструке стандарде наводне политичке подобности. Зато јер баш тај натурени амбис између здраве памети и идеологизиране озваничене вокализације идеја - које наводно потичу од народа а које заиста немају никакве везе са здравом памећу народа - доводи до апатије, па чак и опримитивљења - а то и јесте сврха тог вештачки натуреног амбиса - јер се апатичнима и опримитивљенима - најлакше влада!

Тек када се достигне поштен, одговоран и савестан степен слободе у коме ће слободно изражено мишљење и слободно и савесно третирање наших сопствених поступака постати морално мерило онога што ће чинити изабрани и постављени појединици, изабрана власт, држава као таква - тек тада ћемо закорачили у стварну слободу, која ће значити стваралачки генерацијски процес какав Српство заслужује на основу својих досадашњих историјских достигнућа и наслеђа.

Јер... иако разлози за крвопролиће приликом растурања Југославије јесу били и одређена доза нетрпељивости, и геополитичке природе, и претварање Ал Каиде од безначајне регионалне у глобалну организацију, и стварање такозване зелене трансверзале - сви су ти разлози другостепени. Историјска анализа недвосмислено доказује да је примарни разлог била мржња Српства настављена из Другог светског рата - мржња урођене српске племенитости, мржња трезвеног слободарства и поштеног стваралаштва, мржња свега онога из чега су произашли и Српство и Равногорство.

Наравно, овај закључак нас не ослобађа од стварне одговорности - али нас ослобађа од измишљене одговорности - а као и увек до сада једино ослобођење од измишљене одговорности, уз буђење наше сопствене савести и поштења и активирање те пробуђене савести и тог пробуђеног поштења за добробит нације - могу да нас обснаже да опстанемо као равноправни у данашњем свету.

 

 Поруџбине
To order the book:
Chaslav M. Damjanovich
P.O. Box 71252

Washington D.C., 20024-1252

 

БУКВАР РОДОЉУБЉА

 

НАЈНОВИЈЕ!!!

 



Претражите ову презентацију

 

 
www        RavnogorskiVenac